Kotor VarošVijesti

Вијек Народне библиотеке Котор Варош: Свјетлост књиге јача од тешких времена

Током једног вијека свијет се преокрене неколико стотина пута, историја испише нове странице, људи настају и нестају, а неке грађевине, установе и људске творевине остају.

Једна од таквих, која живи читав један вијек, је Народна библиотека Котор Варош која је у стогодишњем постојању, уз промјене имена и локација, преживјела многа тешка времена и турбулентне неприлике.

Ову установу, која је прва библиотека јавног карактера у Котор Варошу, основало је Српско културно-просвјетно друштво “Просвјета”. Под именом Народна библиотека први пут споменута је 1957. године, а први познати податак о књижном фонду је из 1973. године, када је библиотека бројала 18.336 књига.

– Од 1975. до 1992 . године библиотека је била смјештена у згради Радничког универзитета, гдје се и данас налази само на првом спрату. У току ратних дешавања у посљедњем рату библиотека је претрпјела велики губитак књижног фонда који је био избачен из просторија и спаљен. Захваљујући тадашњој директорици библиотеке Зорици Шебић и њеном залагању и тешкој борби дио књига је спасен јер је она те књиге, најпростије речено, вадила из блата и из смећа и склањала на сигурно мјесто током тих тешких ратних времена – овако је за “Глас Српске” разговор о овој установи започела библиотекарка Бојана Васић наглашавајући да је једну такву установу било тешко сачувати и одржати у тешким временима.

Како она објашњава, очување библиотеке је, на свој начин, и данас тежак посао.

– У времену када технологија муњевито напредује и када се све своди на употребу нових, тзв. “паметних” алата, сви ми који радимо у библиотечко-информационој дјелатности широм свијета се боримо с тим како привући и задржати корисника у библиотеци – каже она и објашњава да је Народна библиотека Котор Варош у посљедњих пет година напредовала на свим пољима.

Од 2019. године су дио система ЦОБИСС-а, у којем библиотеке чланице имају могућност учешћа у систему узајамне каталогизације и коришћења програмске опреме за аутоматизацију пословања, а за сада имају око 2.000 унесених записа.

Васићева је објаснила да су 2017. године добили грант од Министарства цивилних послова БиХ за пројекат уређења дјечјег одјељења, а 2018. године замијењен је кров и комплетна спољна столарија на згради бившег Радничког универзитета, у којој су, осим библиотеке, смјештени Центар за спорт, културу и информисање, СКПД “Просвјета” и неколико удружења.

– Све то је утицало на то да библиотека постане препознатљива у Котор Варошу, а и шире јер смо у години прије пандемије имали скоро 50 манифестација, што је рекордан број. Пандемија је то зауставила и ми се сада као и остале установе културе трудимо да се поново вратимо на те гране, односно покушавамо поново вратити посјећеност библиотеке на тај ниво – испричала је Васићева.

Како је рекла, једна од отежавајућих околности је и то што је библиотеци од стране општине Котор Варош буџет 2021. године умањен за пола.

– За ову годину библиотека за набавку нових наслова има на располагању само 2.000 КМ, а ако узмемо у обзир да једна књига кошта у просјеку 20 КМ, видимо да нашим корисницима можемо понудити врло мало актуелних наслова – истиче она.

Када је ријеч о насловима које библиотека посједује, након спроведене ревизије закључно с августом прошле године у овој библиотеци доступно је 26.500 књига.

Библиотека се данас, као и многе библиотеке у Српској, бави организовањем различитих манифестација, промоција, књижевних вечери и радионица за дјецу.

Легати

Васићева је испричала да оно што је за њихову установу битно, а што у великој мјери унапређује оно чиме се баве, јесу два легата која су добили.

– Први је “Легат Филипа и Зорице Перишић”, који броји неколико хиљада наслова и “Легат Петра Ђаковића”, који броји неколико стотина наслова, а који ће бити промовисан током септембра – навела је она.

(ГЛАС СРПСКЕ)

povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Back to top button