Синоћ је на Новом Насељу одиграно друго вече истоименог турнира у футсалу. Сви присутни могли су да уживају у квалитетној игри екипа, а то сигурно очекује и вечерашње гледаоце.
Резултати друге вечери турнира (понедељак):
Кафе бар Треф – Фризерски салон Рађа 7:0
ЗРУГ Борић – МТБ 3:0
Фризерски салон Рађа – АС Вучановић 0:3
ЗРУГ Малтфас – ЗРУГ Борић 2:1
АС Вучановичћ – ЗРУГ Борић 3:3 (5:4)
Кафе бар Треф – ЗРУГ Малтфас 1:6
Турнир вечерас почиње од 19 часова.
Распоред утакмица за вечерас (уторак):
19:00 МЗ Бранешци – Кафе бар Брзи Кнежево
19:30 Жица монт Маћи – ППВ Дејо
20:00 УС Девић – Кафе бар Брзи Кнежево
20:30 АС Маркети – Жица монт Маћи
21:00 УС Девић – МЗ Бранешци
21:30 АС Маркети – ППВ Дејо
22:00 Прва утакмица 1/8 финала
22:30 Друга утакмица 1/8 финала
Златни спонзори турнира су Спортек, Хајдучке воде, Бор Петрол и КП Бобас. Турнир је подржао и велики број привредних субјеката.
Међународни џудо турнир ,,Мала Европа“ који је одржан у Прњавору, ове године окупио је 39 клубова из девет држава (Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Аустрија).
На овом 12-ом по реду међународном турниру, коме је првобитно предходио џудо камп у трајању од 15 до 18 августа ове године, учествовало је 398 џудиста. Испред клуба из Котор Вароша, учешће у такмичењу узело је 29 џудиста од чега 7 у женској и 22 у мушкој кокуренцији.
Которварошани су на овом такмичењу освојили 17 медаља од чега 3 златне, 3 сребрене и 11 бронзаних медаља.
Златне медаље освојили су:
Ања Смиљић, старија дјевојчица у катгорији +63кг
Јован Вуковић, кадет у конкуренцији +73кг
Јован Сердар, у конкуренцији сениора до 73кг, који је уједно проглашен најбољим такмичаром у сениорској конкуренцији свих категорија
Сребрене медаље освојили су:
Амар Хускић, млађи полетарац до 22кг
Матеј Столић, полетарац +50кг
Ивана Вујиновић, млађа дјевојчица у категорији -48кг
Бронзане медаље освојили су:
Ирина Лукић, млађа полетарка до 25кг
Марија Радмановић, млађа полетарка до 28кг
Кристијан Обрадовић, полетарац до 34кг
Драгана Соларевић, полетарка +40кг
Милица Лазић, млађа дјевојчица до 52кг
Јован Милановичћ, старији дјечак до 50кг
Бојан Симуновић, старији дјечак до 50кг
Ђорђе Кучук, старији дјечак до 66кг
Лука Милић, кадет до 60кг
Хелена Чолић, кадеткиња до 70кг
Владан Славнић, у конкуренцији сениора до 90кг
,,Са наступом и отвареним резултатима наших такмичара и такмичарки сам задвољан а посебно у бећим старосним групама гдје су наши такмичари показали супериорност над веома квалитетним такмичарима из Бугарске, Румуније, Србије, Словеније као и Босне и Херцеговине. Освајањем ових 17 медаља, у досадашњим наступима у овој години такмичари и такмичарке нашег клуба освојили су укупно 140 медаља од чега: 37 златних, 30 сребрених и 73 бронзане медаље и једну са првенства Балкана а то је Ања Смиљић, у конкуренцији старијих дјевојчица +63кг“ – изјавио је трене клуба Сејдо Татар.
Синоћ су одигране утакмице прве вечери турнира у футсалу ,,Ново Насеље 2023″ Котор Варош гдје су се састале екипе из омладинске групе Д. Пласман у други круг турнира обезбједиле су екипе ,,Фризерски салон Рађа“ и МЗ Масловаре, а пратили су их ,,СТР Лад“ и ,,Лимарија Мрђо“ из омладинске групе Д.
Резултати прве вечери турнира:
СТР Лад – Кафе бар Брзи Кнежево 4:1
Фризерски салон Рађа – Коле ограде 4:2
Коле ограде – СТР Лад 1:2
Кафе бар Брзи Кнежево – Фризерски салон Рађа 2:4
Фризерски салон Рађа – СТР Лад 4:1
Коле ограде – Кафе бар Брзи Кнежево 1:1 (1:2)
МЗ Масловаре – Кафе Казино 3:1
Лимарија Мрђо – СП Н2Р 3:1
Кафе Казино – Лимарија Мрђо 1:7
МЗ Масловаре – СП Н2Р 5:3
СП Н2Р – Кафе Казино 4:4
МЗ Масловаре – Лимарија Мрђо 5:2
Друго вече турнира почиње вечерас од 19 часова а први дуел чине Кафе бар Треф/Звоне и другари и Фризерски салон Рађа.
Распоред утакмица за друго вече турнира (понедељак):
19:00 Кафе бар Треф/Звоне и другари – Фризерски салон Рађа
19:30 ЗРУГ Борић – МТБ
20:00 Фризерски салон Рађа – АС Вучановић
20:30 ЗРУГ Малтфас – МТБ
21:00 АС Вучановић – Кафе бар Треф/Звоне и другари
КОТОР ВАРОШ, 18. АВГУСТА – Власник фабрике обуће “Дермал Р” Раденко Бубић одлучио је да за дјецу радника властитог предузећа отвори вртић, како би дао свој допринос рјешавању проблема недостатка мјеста за боравак малишана у обданишту у Котор Варошу.
“Вртић правимо за дјецу радника који желе да се пријаве да раде у фабрици, а до сада то нису могли, јер нису имали рјешење за чување дјеце, као и за оне родитеље који сада раде у Дермалу”, рекао је Бубић и додао да ће дјеца у вртићу имати све услове за угодан боравак.
Укупна вриједност инвестиције је око 100.000 КМ, а капацитет је 45 мјеста за боравак малишана.
Када се сви радови заврше објекат ће бити предат ЈУ Дјечији вртић “Лариса Шугић” на кориштење као организациона јединица овог Которварошког вртића, што је јединствен примјер сарадње општине, јавне установе и привредника у Републици Српској.
Радови на вртићу су при крају, те се очекује да ће од септембра, по добијању свих неопходних дозвола, вртић почети са радом.
Divlje svinje poljoprivrednicima s područja Maslovara, kod Kotor Varoša, prave velike probleme jer danima već haraju njihovim poljima kukuruza i uništavaju zasijane površine.
Naime, kako su za „Nezavisne“ kazali poljoprivrednici iz ovog kotorvaroškog sela, ovo nije prvi put da divlje svinje prave ovakav haos, ali, kako dodaju, nakon svih problema koje su imali sa vremenskim nepogodama, mnogo usjeva je tada uništeno, ovo što divlje svinje haraju poljima je kraj za njihovu proizvodnju.
– Prošle godine smo imali isti problem Tada nam je takođe uništen veliki dio polja koje je bilo zasijano kukuruzom – rekao je jedan od mještana kojem su divlje svinje uništile zasijano polje.
Kako dodaju, predstavnici lovačkog udruženja koje je nadležno za ovaj dio su izlazili na teren nekoliko puta, ali niko ništa konkretno nije uradio.
– Rođak i ja zajedno imamo zasijanih oko 13 dunuma, a već je uništeno više od dva dunuma. Šta će tek biti do kraja sezone? Čini mi se da do berbe neće ostati ništa – kazao je jedan od mještana.
Kako ističe, svako veče dežura u svojoj njivi pokušavajući da spasi šta se spasiti može.
– Mi se mijenjamo, dežuramo, ali sve je to bezuspješno jer kad oni dođu u toku noći mi njih ne vidimo kada ulaze u polje jer je mrak, te im samim tim i ne možemo ništa – kazao je ovaj poljoprivrednik.
Kako dodaje, niko ne smije sam da izvrši odstrel divljači jer nije počela lovna sezona.
Ovaj problem imaju poljoprivrednici širom Maslovara jer je to najveća mjesna zajednica na području Kotor Varoša, s obzirom na to da je sa svih strana okružena šumom.
Da trenutno na teritoriji Maslovara veliki problem predstavljaju divlje svinje potvrdio je i Srđan Ćorić, v.d. načelnika Odjeljenja za privredu u opštini Kotor Varoš, koji ističe da su prije dva dana poslali inicijativu lovačkim udruženjima na području ove opštine da prije vremena počne lovna sezona na divljač.
– Komisija je izlazila na teren te smo nakon toga poslali inicijativu za otvaranje sezone lova na divlju svinju što prije, jer se samo tako ta njihova brojnost može svesti na što manju mjeru – rekao je Ćorić.
Prema njegovim riječima, postoji i opasnost od afričke kuge svinja, koja je, kako kaže, već na pragu jer je registrovana u Doboju, koji je na svega 80 kilometara od Kotor Varoša, a Maslovarama je još bliže.
Slobodan Župljanin, predsjednik Lovačkog udruženja “Jelovka” iz Maslovara, ističe za “Nezavisne novine” da su upoznati sa problemom sa kojim se suočavaju mještani Maslovara, te su, kako kaže, primili inicijativu opštine, koju će uputiti Lovačkom savezu Srpske.
– Godišnji plan i program lova određuje Lovački savez, mi ćemo svakako njima poslati, te se nadamo da će sezona krenuti početkom septembra, umjesto početkom oktobra – rekao je Župljanin.
“Volimo ići u vrtić, igramo se, crtamo i učimo. Kad je snijeg volimo praviti Snješka Bijelića, a onda uđemo u vrtić da se ugrijemo, jedemo i spavamo, i bude nam toplo”
Ispred vrtića “Larisa Šugić” u Kotor Varošu posebno je veselo i razigrano dok djeca obavljaju posljednje pripreme za nastup u muzičko-zabavnom programu “Konferencije beba”. Dok se jedni pripremaju za nastup, Una, Lazar, Dunja, Danilo, Ema i drugarice i drugari iz srednje grupe u pauzi se igraju ispred vrtića.
U centralnoj zgradi vrtića svakodnevno boravi oko 150 djece, a prema riječima direktora Mladena Tepića, od 70-ih godina kada je zgrada izgrađena, nije bilo značajnijih investicija u njenu obnovu, do prošle jeseni kada je velikim dijelom obnovljena i utopljena, i otkada je topliji i ugodniji kutak za mališane Kotor Varošu. Zgrada se već šest godina grije na pelet, ali peć koju imaju jednostavno nije mogla da postigne optimalnu temperaturu, s obzirom na velike gubitke toplote:
“Peć jednostavno nije imala snage da zagrije prostorije, s obzirom da je bilo puno gubitaka kroz krov, prozore, vrata i na sve strane. Zimi nam se zato dešavalo da se roditelji žale, pitali su nas zašto ne uključimo grijanje ranije. Iako smo grijanje uključivali u nedjelju popodne, do ponedjeljka jednostavno nije uspijevalo ugrijati”.
EFEKAT JE ZAISTA POSTIGNUT
Kroz projekat “Zeleni ekonomski razvoj” koji finansira Švedska, a provodi UNDP u BiH urađeni su građevinski radovi na rekonstrukciji fasadnih zidova zajedno sa čeličnom konstrukcijom, unutrašnjim gips-kartonskim radovima, radovima na toplotnim slojevima spoljašnjih zidova i krova objekta, kao i zamjena prozora i vrata sa ostalim pratećim radovima.
“Sada imamo drugi “problem”, pa nekada moramo smanjivati grijanje na minimalno, i opet bude pretpoplo, a ista je peć. Nekada čak i isključimo peć, što znači da je efekat zaista postignut. Nemamo još tačne procjene uštede energenta s obzirom da smo u novim uslovima bili tek od kraja godine, ali smo pozitivnu promjenu već itekako osjetili”, kaže Mladen Tepić, prisjećajući se problema koje je vrtić imao prije popravke krova i postavljanja fasade:
“Kad je u pitanju prokišnjavanje, to je bilo posebno strašno. Na par mjesta je prokišnjavao objekat, i sve što mi uradimo kozmetički unutra nije imalo toliko smisla s obzirom da je bio loš krov. Fasada je ranije bila rađena ‘tako-tako’: Na jednom dijelu je bilo pet centimetara, na drugom je nije bilo uopšte, na jednom dijelu su bile azbestne ploče kojima je bio istekao rok. Dio gdje su bile te ploče je zato u potpunosti srušen, i napravljen ispočetka, ugrađeni su montažni paneli, unutra vuna i okolo izolacija. Pola objekta je bukvalno novo”.
Prema Tepićevim riječima, atmosfera u vrtiću nakon obnove mnogo je bolja, a osim na djecu, roditelje i uposlenike vrtića, vidljiv je pozitivan uticaj i na lokalnu zajednicu:
“Znamo da su djeca posebno osjetljiva, pa kad se jedno prehladi, odmah za njim i drugo, i čitava grupa ne dolazi. To za sobom vuče to da roditelj ne dolazi na posao, ovdje je oko 4.500 ljudi zaposleno u obućarskoj industriji, pa je poseban problem kada veliki broj djece i roditelja izostaje. Ovo je možda jedna od opština u RS u kojoj je najviše zaposlenih”, kaže Tepić, potcrtavajući dobru saradnju koju vrtić ima sa privrednim subjektima:
“S obzirom na potrebe, iz jedne kompanije su nam se javili kako bi u krugu firme napravili vrtić, to će biti realizovano i već smo pri kraju. Oni su obezbijedili prostor i svu potrebnu opremu po našim instrukcijama i svim standardima, a mi ćemo organizovati rad i to će biti jedna od organizacionih jedinica vrtića. Planirano je da tu u dvije mješovite grupe od 18 mjeseci do pet godina ide oko 50 djece čiji su roditelji uposlenice i uposlenici firme, što će dosta rasteretiti i glavni objekat”.
OBNOVA ZGRADE JE SVIMA MNOGO ZNAČILA
Bojana Jotanović već osam godina radi kao vaspitačica u vrtiću, i kaže da je obnova zgrade svima mnogo značila:
“Najviše našim mališanima u čiju je najveću korist i zadovoljstvo proveden ovaj projekat koji je unaprijedio našu uslugu, pored vaspitno-obrazovnog procesa koji se već oko 50 godina realizuje u Kotor Varošu koliko vrtić postoji. Zaista je bilo krajnje vrijeme da se vrtić obnovi i mi smo zaista srećni, zadovoljni i zahvalni na svemu. Djeca su naše najveće bogatstvo, zadovoljstvo i sreća, i njihov osmijeh na licu govori sve, a njihovi roditelji su nam prenijeli svoju zahvalnost i i vide šta je sve urađeno”.
SVAKA PROMJENA JE DOBRODOŠLA
Marijana Trivunović, vaspitačica i mama dvoje djece koji su u vrtiću dvije godine kaže da su promjene od velikog značaja, kako estetskog, tako i funkcionalnog:
“Djeca se prijatnije osjećaju, pogotovo u prostoriji gdje boravi moje mlađe dijete, u kojoj ranije nije bilo puno prirodne svjetlosti, bio je jako mali prozor, a sad je ovim projektom zadovoljen kvalitet i uljepšan boravak djece. Prostorija je toplija, prozračnija, ima prirodnu svjetlost, i mirnija sam kad znam da mi dijete boravi u takvoj atmosferi”.
Slađana Kučuk vaspitačica je u vrtiću već šest godina, i kaže kako je svaka promjena dobrodošla:
“Prije svega djeci jer su dobili puno bolje i kvalitetnije uslove za boravak, svjetliji, ljepši i topliji prostor. U takvim uslovima je i nama lakše i bolje raditi. Imamo nove prozore za našu sobu, svjetliji i manje zagušljiv prostor, sada možemo otvoriti prostorije i izračiti, što je posebno važno jer tu borave bebe s pelenama i tu bude jako zagušljivo, tako da se mora provjetravati, što ranije nismo mogli u tolikoj mjeri”
LJEPŠE JE ZA ČITAV GRAD
Ljubiša Tešić kaže kako njegova troipogodišnja kćerka ide u vrtić već devet mjeseci, te da su prezadovoljni novim uslovima:
“Krenula je u vrijeme prije nego je završena obnova vrtića, i sada je razlika primijetna. Prostorije su uređene, djeci je mnogo ljepše i osjeća se promjena na objektu, i u objektu. I mi kao roditelji osjetimo promjenu na bolje za to vremena koliko budemo tu dok preuzmemo dijete. Puno je ljepši osjećaj ostaviti dijete da boravi, uči i igra se u takvoj atmosferi. Ljepše je i za čitav grad, kad dođete i vidite da je objekat renoviran i sređen”.
Projekat „Zeleni ekonomski razvoj“, uz finansijsku podršku Švedske, implementira Razvojni fond ujedinjenih naroda (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Fondom za zaštitu okoliša FBiH i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, entitetskim ministarstvima prostornog uređenja, entitetskim ministarstvima za energiju, kantonalnim ministarstvima, jedinicama lokalne samouprave te drugim partnerima. Projekt ima za cilj stvoriti uslove za investicije u projekte energetske efikasnosti, povećati broj ”zelenih radnih mjesta“, te doprinijeti razvoju tržišta što vodi ka privrednom razvoju.
Izvor : UNDP BiH (Razvojni program Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini)
Originalni tekst možete pronaći na sledećem linku :
