KOTOR VAROŠ – Da su pravi prijatelji najveći oslonac, potvrđuju i članovi čak 11 moto-klubova banjalučke regije, koji su odlučili da obraduju novim skuterom kolegu Darka Kretića, koji je inače lice sa invaliditetom.

Naime, Darko je rodom iz Kotor Varoša, gdje i živi, a godinama već za svakodnevno funkcionisanje koristi skuter koji je već dotrajao.

Prema riječima njegovih prijatelja, Darku je novi skuter prijeko potreban, te su oni odlučili da pokažu da su pravi prijatelji uvijek tu jedni za druge.

Hladno vrijeme i kiša danas ih nisu spriječili da se okupe u Banjaluci i zajedno s poklonom za Darka krenu put Kotor Varoša.

Dalibor Radetić, jedan od pokretača ove akcije,   za “Nezavisne novine” ističe da je inicijativa za ovu humanu akciju krenula spontano i to, kako kaže, dok su sjedili na kafi. Vidjeli su da njihov kolega na društvenim mrežama objavljuje da ima neki stari skuter, te da je on u veoma lošem stanju.

“Taj skuter njemu služi za svakodnevno funkcionisanje, odnosno on njime ide i u prodavnicu, doktoru, ali i na okupljanja koja mi organizujemo”, rekao je Radetić.

Kako dodaje, iznos su podijelili na jednake dijelove, a velika pomoć im je bio i vlasnik lokalnog “Yahama” šopa.

“Bojan Majkić je donirao potpuno besplatnu registraciju, ali je i nama pomogao pri kupovini jer je cijena bila manja, a našem prijatelju Darku smo obezbijedili redovno servisiranje ovog skutera”, kaže Radetić.

Darko Kretić za “Nezavisne” ističe da su ga emocije i te kako savladale kada je ugledao svoje kolege i shvatio kakvu ekipu prijatelja ima oko sebe.

“Imati ovakve prijatelju oko sebe je zaista nemjerljivo. Ovo mi daje vjetar u leđa da nastavim da se borim za život”, rekao je Kretić.

(D.Petrušić)

BANJA LUKA – Zbog enormnog zaduživanja republičke vlasti prethodnih godina, opštine i gradovi u Srpskoj ove godine će dobiti 30 miliona maraka manje prihoda od UIO BiH i sve lokalne zajednice biće prinuđene da izvrše rebalanse i skrešu svoje budžete, otkriva CAPITAL.

FOTO: Pixabay

Predstavnicima Saveza opština i gradova RS (SOiG) to je na nedavnom sastanku obznanila pomoćnica ministra finansija za makroekonomsku analizu i politiku Jelena Popović. Ona je čelnim ljudima SOiG-a rekli da računaju na manje prihode, precizirajući da projekcije ministarstva pokazuju da će opštine i gradovi dobiti oko 30 miliona maraka manje u odnosu na prošlu godinu.

Bojić: Najmanji prihod u posljednjih pet godina

Gradonačelnik Laktaša Miroslav Bojić (SNSD) kaže da će po toj projekciji njegova lokalna zajednica dobiti oko 800.000 KM manje nego prošle godine.

„Ako se ostvare te prognoze, to će biti najmanji prihod u posljednjih pet godina. Na sreću u Laktašima je počela gradnja, pa očekujemo da ćemo od svojih izvornih prihoda nadomjestiti manjak prihoda od PDV-a“, kaže Bojić za CAPITAL.

On dodaje da će prilikom izrade rebalansa, što ocjenjuje kao sasvim izvjesno, na rashodovnoj strani vjerovatno ići na smanjenja koja se odnose na investicije.

Đogo: Zašto je ministarstvo dalo saglasnost?

Dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo kaže da mu nije jasno kako je Ministarstvo finansija RS dalo saglasnost lokalnim zajednicama na predložene budžete za ovu godinu.

„Ministarstvo mora da ima tačne podatke i projekcije u vezi sa otplatom spoljnog duga, što znači da su morali da imaju projekcije i o visini prihoda od PDV-a. Zato nije jasno zašto su lokalnim zajednicama dali saglasnost na budžete kada su im posle tri mjeseca rekli da neće imati toliki prihod“, pita se Đogo.

Zamjenik načelnika Kotor Varoša Mladen Trivunović (SDS) kaže da je ova opština za prva tri mjeseca imala oko 300.000 KM manje prihoda od PDV, ističući da će po takvom trendu do kraja godine imati milion KM manje prihoda, što je nemoguće nadomjestiti.

„To je rezultat enormnog zaduživanja republičke vlasti, jer se prihodi od PDV-a koji pripadaju Republici Srpskoj dijele tako da se prvo odbija onaj dio koji ide na otplatu spoljnog duga, a potom se od preostalog dijela 24 odsto dijele lokalnim zajednicama prema usvojenim koeficijentima“, objašnjava Trivunović.

Trivunović: Opštine otplaćuju spoljni dug RS

U skladu s tim, nastavlja on, ispada da opštine i gradovi otplaćuju dio spoljnog duga RS, iako ni na koji način ne utiču na njegovo stvaranje.

„Nema nikakve sumnje da li ćemo morati praviti rebalans naniže, samo je pitanje kada ćemo to uraditi“, kaže Trivunović.

Njegov stranački kolega i načelnik Lopara Rado Savić kaže da je ova opština imala oko 160.000 KM manje prihoda, ističući da će budžetska godina biti izuzetno teška.

„Manje i ruralne opštine će biti na velikim iskušenjima, a ove što su bliže Banjaluci i Vladi RS vjerovatno će se malo ogrijati i lakše podnijeti smanjenje prihoda od PDV-a“, kaže Savić.

I načelnik Čelinca Vlado Gligorić (SNSD) potvrdio je za CAPITAL da kuburi sa manjkom prihoda od PDV-a.

„Nastojaćemo da taj manjak nadoknadimo, pa trenutno ne razmišljamo o rebalansu. U zavisnosti od toga kako će se kretati prihodi, zavisi da li ćemo krajem godine praviti rebalans, ali sve su prilike da hoćemo“, kaže Gligorić.

Građani trpe od posljedica zaduživanja

Prema zvaničnim podacima, udio spoljnog duga RS u strukturi ukupnih prihoda od indirektnih poreza koji pripadaju Srpskoj na početku vladavine SNSD-a 2007. godine iznosio je sedam odsto. Drugim riječima, spoljni dug RS bio je u visini sedam odsto prihoda od UIO, a koliko se taj odnos promijenio svjedoči podatak da je planirani prihod od UIO ove godine oko 1,9 milijardi KM, dok za otplatu duga ide čak 1,2 milijarde KM.

To znači da smanjenje prihoda lokalnih zajednica nije rezultat pada ukupnih prihoda od indirektnih poreza, jer ti prihodi konstantno rastu podstaknuti galopirajućom inflacijom, već građani trpe posljedicu enormnog zaduživanja Republike Srpske prethodnih godina koje se sada otplaćuje preko gradova i opština.

CAPITAL: D. Momić

KOTOR VAROŠ, 4. APRILA – U Kotor Varošu je danas, bez najave i traženja saglasnosti lokalne Policijske stanice, obilježena 31 godina od osnivanja Hrvatskog vijeća odbrane /HVO/.

Pripadnici prve Pješadijske brigade u sastavu Oružanih snaga BiH, koja baštini tradiciju HVO, danas su polaganjem vijenaca i prisluživanjem svijeća kod spomen-obilježja poginulim hrvatskim vojnicima iz Kotor Varoša obilježili 31 godinu od osnivanja HVO-a.

Predsjednik opštinske Boračke organizacije Kotor Varoš Miladin Savanović rekao je da je dobio na desetine poziva uznemirenih građana ove lokalne zajednice.

“Kotorvarošani su bili uznemireni, jer je 10 uniformisanih i naoružanih lica u krugu katoličke crkve polagalo vijence na spomen-obilježje poginulim Hrvatima ovog kraja”, naveo je on.

Savanović je istakao da oštro osuđuje ovaj neprimjeren čin i traži od nadležnih institucija da ovo bude ispitano.

U Policijskoj stanici Kotor Varoš je rečeno da ovaj čin polaganja vijenaca i obilježavanja godišnjice od osnivanja HVO nije bio najavljen.

Ovom činu su prisustvovali i generalni konzul Hrvatske u Banjaluci Zoran Piličić i kotorvaroški župnik Zoran Mandić.

Mlad si, ne odlaziš doktoru, jer misliš –  zdrav si. A onda, kao iz vedra neba, dođe do baš visokog pritiska i saznaš da moraš na dijalizu, priča za BL portal Jelenko Vasiljević iz Kotor Varoša koji je prije dvije godine dobio bubreg u Italiji, a time i novi život.  Njegova borba trajala je 17 i po godina, ali se isplatila.

Sa bolešću je počeo da se bori 2003. godine, kao mladi suprug i otac jednogodišnjeg djeteta. Svaki dan se, kaže, pitao jedno te isto – zašto baš meni to da se desi.

“Bilo je teško sve to podnijeti, pa i danas mi je teško kad o tome mislim. Dotad sam bio potpun zdrav, ni zub kvaran imao nisam, a kamoli nešto drugo. Radio sam teže fizičke poslove, a tokom bolesti morao sam, uprkos svemu, raditi još više, jer je trebalo platiti od nečeg liječenje i hraniti porodicu”, prisjeća se Jelenko.

Kada mu je saopšteno da će morati na dijalizu, bio je potpuno izgubljen, a o toj bolesti i svemu što će morati da prođe skoro ništa nije ni znao.

,,Spustili su me na dijalizu. Kako da ne budem izgubljen, kad sam neupućen. Onda sam pokušao sa suprugom i majkom da obavimo transplataciju u Beogradu, ali nikad me nisu pozvali. Uspio sam nakon skoro 18 godina, uradio transplataciju u Italiji i danas sam, mogu reći, zdrav čovjek, iako ima posljedica dugog čekanja na bubreg”, objašnjava Jelenko za BL portal.

Sad se sa gorkim ukusom sjeća bezbroj dijaliza, bodenja svaki drugi dan i boravka u bolnici od po četiri i po sata. A to su samo djelići ove teške bolesti.

“Pritom, znalo se desiti da ti pred očima umre pacijent, dok si pored njega na dijalizi. Traume su to, a takav se vraćaš kući. Ima ljudi koji to psihički ne mogu podnijeti i brzo odu. Kad si na dijalizi, dobrim dijelom moraš trpjeti žeđ, a ograničena je i ishrana. Treba na skoro svakoj dijalizi da izgubiš u prosjeku četiri kilograma, tačnije tečnost. Bude i grčeva, kolabiranja, ma svega“, prisjeća se Jelenko i dodaje da bi taj period opisao kao život na aparatima.

Od otkrivanja bolesti, njegova želja za novim, zdravim bubregom nije prestajala, stalno se raspitivao i igrom slučaja upoznao čovjeka iz njegovog mjesta koji živi u Italiji. Nije ni slutio da će mu on pomoći i uputiti ga na transplantaciju.

“Odlazio sam o svom trošku na preglede i ranije u Italiju, stavljen sam na listu, a onda se ovdje desio neki problem oko administracije za transplantacije i sve je zaustavljeno. Međutim, to se mijenja i tokom 2020. godine ponovo odlazim na preglede, nakon čega sam pozvan da dođem na transplantaciju“, priča Jelenko i dodaje da nije imao vremena da previše razmišlja hoće li preživjeti. Samo je znao da mu je dijalize ,,preko glave“.

Možda zvuči banalno, kaže sada Janko sa osmijehom, ali konačno može da se napije vode do mile volje i da se najede paradajza, koji mu je godinama bio zabranjen.

Zato onima koji se sada bore na dijalizi, poručuje da ne odustaju, ali i da hitno pokrenu postupak traženja mogućnosti za transplantaciju. Sad to, kaže, ide lakše, jer je taj zahvat dostupan u inostranstvu i to na račun Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.

Kako do transplantacije?

Predsjednik Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i hroničnih bubrežnih bolesnika Republike Srpske, Aleksandar Radun, za BL portal kaže da je Jelenkova borba skoro pa identična njegovoj, da danas svi oboljeli imaju invalidninu, ali i veće mogućnosti za transplantaciju.

“Bitno je da ti i na dijalizi neko kaže ima života, spasavaj se, idi na transplantaciju, ali kod nas to ne ide tako. Kod nas se pacijenti upoznaju i razmjenjuju iskustva, savjete, a preko udruženja radimo sve što je u našoj moći da poboljšamo položaj svih oboljelih. Ljudi o bolesti mnogo ne znaju, pa pitaju – ide li na bolje, a nema bolje bez transplantacije. Kod nas je umrlo 4.000 ljudi od 2000. godine, a godišnje umire između 150 do 200 ljudi na dijalizi. Ranije, bubreg niko nije ni čekao, nemaš pare za to, nemaš od koga uzeti bubreg, nema lista. Sad je konačno to uređeno, a u neka ranija vremena nismo imali ni pravu informaciju“, priča Radun i priznaje da u donorske kartice ne vjeruje mnogo i da će teško zaživjeti, zbog kompleksnosti na nivou države.

Radun kaže da transplantacija bubrega u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske nije rađena skoro četiri godine, kao i da su se radile samo operacije ako imate živog donora.

,,Što je najgore, ni u Srbiji nije mnogo bolje, kadeverična transplantacija se ne radi. Tako da naši ljudi najčešće odlaze u Minsk“, kaže Radun.

S druge strane, u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske tvrde da se transplantacije bubrega sa živog donora rade u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, kao i da su kroz dva zakona prije 13 godina uspjeli da urede ovu oblast.

“Za uspješno provođenje kadaverične transplantacije, odnosno transplantacije kod koje se uzima ljudski organ od umrlog davaoca, potrebno je ispuniti i neke druge uslove, s obzirom na to da je riječ o zahtjevnom i kompleksnom sistemu upravljanja transplantacijskim programom“, napominju u Ministarstvu.

Iz Donorske mreže BiH za BL portal kažu da zagovaraju i šalju donorske kartice i građanima iz Republike Srpske, kada to zatraže.

“Što se tiče donorstva u RS, nažalost, transplantacije se ne rade, nego se pacijenti šalju u Sarajevo, ako imaju donora, ili u inostranstvo. Nakon moždane smrti, iako je prije bilo dobrih primjera saradnje – da porodica izrazi želju i da ljekari kontaktiraju kolege u Federaciji BiH da se pokrene procedura – danas takve prakse nema”, kažu iz Donorske mreže i napominju da je naučna pretpostavka da je skoro trećina pacijenata na dijalizi podobna za transplantaciju.

Iz Fonda zdravstevnog osiguranja Republike Srpske potvrđuju za BL portal da u potpunosti refundiraju troškove transplantacije u svim klinikama sa kojima imaju potpisan ugovor o saradnji, kao i da se u inostranstvu najčešće obavljaju kadaverične transplantacije.

,,Budući da BiH nije dio Eurotransplant mreže, naši osiguranici kadaveričnu transplantaciju teže mogu da ostvare u zemljama Evropske unije, odnosno u zemljama koje su članice te mreže. Najčešće se osiguranici upućuju u Bjelorusiju, a u protekle tri godine, FZO RS za 17 osiguranika finansirao je kadaveričnu transplantaciju bubrega na prijedlog zdravstvene ustanove. Kada se odobri finansiranje liječenja u inostranstvu, Fond direktno prema predračunu zdravstvene ustanove, uplaćuje novac na račun te zdravstvene ustanove”, objašnjavaju iz Fonda.

Željka Pavlović, BL portal

Фудбалски клуб Црвена звезда организује отворене дане фудбала у Теслићу од 11.-13.04.2023. године за младе фудбалере.
Тренинге на школи фудбала ће одржавати лиценцирани тренери Црвене Звезде. Иначе, отворени дани фудбала се већ неколико година организују у Републици Српској, од Бања Луке, Добоја, Теслића и др.
Наш млади фудбалер Вељко Бубић ће и ове године, као и прошле године у Добоју учествовати на школи фудбала у Теслићу са циљем усавршавања фудбалских вјештина.
Вељко тренира фудбал већ 5 година у Школи фудбала „Младост“ Котор Варош, и учествовао је на многим турнирима код нас и у региону.
Вељку желимо много успјеха и фудбалске среће са жељом да једног дана заигра на Маракани у дресу Црвене Звезде.

КОТОР ВАРОШ, 29. МАРТА – Радници Туристичке организације општине Котор Варош су данашњом акцијом уређења трим стаза на брду Рујика у значајној мјери допринијели љепшем изгледу овог дијела града.

Уклоњен је сав отпад и ниско растиње, тако да је Рујика заблистала у пуном сјају и за све шетаче је постала поново атрактивна локација.

Начелник општине Котор Варош Зденко Сакан, који је такође учествовао у уређењу трим стаза, рекао је да се овом акцијом подиже свијест грађана о значају чисте и уређене животне средине.

„Наш мали труд може доста да унаприједи изглед Котор Вароша. Надам се да ће ово бити лијеп примјер и осталим грађанима, да чувају наша природна богатства и не дозволе да мјеста која би требало да буду одмор за душу и тијело, умјесто тога, постану одлагалишта отпада“, поручио је Сакан.

По његовим ријечима акција ће бити настављена наредне седмице, када је планирана традиционала акција чишћења и уређења града и сађења цвијећа.